Gamer ITstreet

Ako bi pravili top listu najkontroverznijih igara, Postal 3 bi svakako bio u vrhu. Zapravo, konkurenciju bi mu mogli praviti jedino Postal 1 i 2. Odigrao sam stvarno ogroman broj igara ali ne mogu se setiti nijedne igre koju bih mogao uporediti sa Postal serijalom. Ma, ne mogu se setiti ni jedne igre koja od tebe prosto traži da uriniraš po neprijatelju. Postal 2, kao i ekspanzija Apocalypse Weekend su bile igre koje je bilo zabavno igrati i pored nedostataka na grafičkom i svakom drugom nivou. Da li se nešto promenilo sa igrom koja je izašla nakon prilično dugo vremena?

Ako se sećamo kraja Apokaliptičnog Vikenda, onda znamo da je Postal Dude napustio Paradise koji trenutak pre nuklearne eksplozije i ... završio u obližnjem gradu Catharsisu. Igra počinje tako što na ulasku u grad, na mostu Dude-a čekaju zombiji. Ujedno to je i mini tutorijal. Novi grad, novi problemi. Dude je bez novca, poznanika, oružja... zapravo tu je samo njegov verni pratilac pas Champs. Pre samog početka igre pojavljuje se slika spomenika sa natpisom Champs i godina smrti. Po svemu sudeći postojao je pas koji je bio uzor za psa u igri koji je uginuo.
Ovde segmenti/misije nisu podeljeni na dane u nedelji kao u dvojci i ekspanziji, već svaka misija je Dude-ov pokušaj da nađe zaposlenje i zaradi neku kintu.



Misije su, naravno raznovrsne i dostojne Postal Dude-a. Ako imate slab stomak ovu igru slobodno preskočite. Količina bizarnih, tabu i jezivih scena prevazilazi svačiju maštu. Realno, igru je nemoguće odigrati na drugačiji način. Recimo, u misiji gde treba da se prikupi 15 mačaka inficiranih HIV virusom, pojavljuje se grupa kineza, radnika obližnjeg restorana kojima se ne sviđa ideja da Dude pokupi ono što oni već vide na tanjiru. Počinju da rade palice, mačete, ali i vatreno oružje. Da bi se prikupio potreban broj mačaka, potrebno se odbraniti od kineza. A oni samo kuljaju. Postaje nemoguće odbraniti se vatrenim oružjem zbog manjka municije i brzog pražnjenja a sporog punjenja. Tada na scenu stupa mačeta... U sledećem trenutku na ulici će biti na desetine iskasapljenih tela.
Manje/više sve misije su tako postavljene.

"Krotchy ain't GOT no cojones, Krotchy IS cojones, bitch".

Kako igra odmiče, sa znatiželjom se očekuje sledeća misija da bi videli šta će i koliko izopačena biti. Neke misije zahtevaju da branite (ili pratite) neku osobu. Recimo, klijentkinju u šoping molu od feministkinja kao bodigard. Klijentkinja ima određenu količinu energije tako da se nema puno vremena. Sa druge strane, napadači(ce) su uglavnom žene većih gabarita a vi imate samo tizer. Ali ako upotrebite vatreno oružje, dolazi policija. Ne treba da napominjem da pri hedšotu glave pucaju kao dinje.
Neke misije gde dolazi do obračuna više frakcija imaju mogućnost izbora. Ukoliko prvi metak završi u telu, recimo policajca, automatski su isti protiv vas i obrnuto. Misije su na prvi pogled proste, neinspirativne i uvredljive ali sa prikrivenom porukom. Kako drugačije objasniti nošenje vibratora punjenim eksplozivom Osami Bin Ladenu?
A kako uopšte naći Krotchy Salad Bar? To je pravo pitanje. Igra ne nudi nikakav hint sistem, nikakve putokaze, čak ni Champs nije iskorišćen kao neko ko će da "nanjuši trag".



Od bitnijih likova tu je gradonačelnik koji u slobodno vreme vodi sex shop, a tu je i Osama Bin Laden glavom, bradom i turbanom sa svojom ekipom. Zatim, klasika: policija, zombiji, teroristi... sa jedne strane, sa druge samo Postal Dude i Champs. A šta može da učini jedan pas? Nećete verovati koju količinu genitalija on može da pojede.

Energija se automatski obnavlja. U zavisnosti na koga naletite, zavisiće i koliku štetu će Dude trpeti. Za oružje se može reći da je čisti Postal. Ima svega, od noževa, mačeta, palica, do pištolja, pušaka, bacača raketa... Jedino ne znam gde da svrstam nadrndanog jazavca ili roj pčela-ubica. Jedan od propusta igre je i taj što ne retko idu talasi protivnika i prinuđeni ste da koristite najjače što imate da biste se odbranili. Vrlo malo ima vremena za eksperimentisanje. A arsenal je veoma ... interesantan. Dalje, kretanje i bliska borba nisu na visini. Lako se gubi protivnik iz vidokruga, dok vatreno oružje jednostavno nije za blisku borbu.



Postal igre nikada nije krasila fenomenalna grafika. Osam godina od poslednjeg nastavka je ostavilo veliki pomak, ali Postal je i dalje igra koja vizuelno pripada prošlom veku iako koristi source motor. Manjak tekstura i poligona je takav da boli. Naročito posle konzumacije silnih hitova kojima smo bili zasipani u prethodnom periodu. Postal nikada i nije bio igra koja igra na kartu grafike i efekata, već igra koja će vas naterati na zgražavanje u bilo kom mogućem smislu. Zvučni efekti su u istom rangu kao i grafika. Naracija je katastrofalna. Developeri su pokušali da zgranu igrača sa prostačkim rečenicama i sirovim humorom. U tom pokušaju su debelo omanuli. A šta očekivati od projekta koji je makar okrznuo Uwe Boll.

Učitavanja nivoa koja traju beskonačno su preneta iz prethodnih delova Postala. Isti slučaj je i kada se zagine. Reference na sve i svašta su prisutne svuda i uvek. Tako se na polici radnje sa video igrama mogu naći naslovi kao što su "Left 4 Bread" i "Grand Teft Hovercraft".



Trčanju Sa Makazama se mora odati priznanje. Napravili su još jednu igru koja je dodirnula sve kontroverze. Humor nije na nivou prethodnika i relativno je usiljen. Propusti u vidu grafike, tehničkog izvođenja, igrivosti... su evidentni. Ono što je dosledno je nasilje u neviđenom obliku. Zapravo, viđenom samo u prethodnim Postalima.